Zbog velikog broja reakcija na našu kampanju za plus sajz modele, odlučili smo da u ovom blogu razjasnimo taj pojam kako ne bi više bio pogrešno interpretiran.
Ono što na početku treba razjasniti je da se termin „plus sajz“ razlikuje u odnosu na to da li se pominje kroz prizmu modne industrije ili kontekst svakodnevnog čoveka.
Šta to znači?
Modna industrija ima, možemo reći, jasne kriterijume, te se tako modeli biraju na osnovu visine, težine, proporcija. Ove mere su dugo godina bile standard od kog se gotovo nije odstupalo. Iz tog vremena je čuvena razmera 90-60-90 i to na minimum 175 centimetara. Osoba ove visine i konstitucije nosi konfekcijski broj 34-36, odnosno XS i S.
Vremenom, konkretno u poslednje dve decenije, modele visoke mode na pistama su počele da nose i devojke koje nisu skroz po strogim standardima. Na scenu je stupila autentičnost, raskoš, hrabrost, pegice, krivi zubi – i koji kilogram viška.
Iz ugla modne industrije, koja nije skroz raskrstila s strogim standardima, ovo se tretira kao „plus sajz“. Prava revolucija je nastala 2008, kada je kompanija Dove lansirala “Kampanju za stvarnu lepotu”, sa ženama koje nisu profesionalni modeli. Na bilbordima su se najednom našle nesavršene, prirodne žene koje su svuda oko nas.
Tada je revolucija počela. Danas su plus size modeli zavladali pistama i smeškaju nam se s naslovnica modnih časopisa.
– Plus size je jedan ozbiljan segment u industriji modelinga – kaže Nebojša Grnčarski, direktor modne agencije Select – to nisu devojke i žene koje imaju malo više kilograma i žele da budu manekenke, nego ozbiljni modeli koji rade za vodeće svetske kompanije. Marketinški stručnjaci najpoznatijih i najvećih svetskih centara su shvatili da se današnja savremena žena vrlo teško identifikuje s nekim ko ima 20 ili 25 godina i nosi konfkcijski broj 32 ili 34. Ona će reći “jao, ovo je lepo, ali ja bih to mogla da nosim samo da imam daleko manje godina i kilograma”. S druge strane, te mlade devojke nisu potrošački visoko sposobne, ne privređuju, nisu u mogućnosti da sebi priušte skupe i kvalitetne stvari, jer su obično studentkinje ili na početku svoje karijere.
Ženama je, prema zaključku Grnčarskog, lakše da se identifikuju sa sebi sličnim, stoga “obične” koje nose konfekcijski broj 38, 40, pa i 42, žene sve češće viđamo na bilbordima i u kampanjama, a prodaja brendova raste.
U najvećim svetskim modnim agencijama postoje departmenti za plus size koji uživaju isti status kao top modeli, putuju po svetu i rade za vrhunske modne i kozmetičke brendove.
Agenciji Select se javljaju mnogi klijenti iz Srbije i regiona s upitom za plus size modele, jer žele da se “normalne” devojke i žene pojave kao promoteri i zaštitna lica njihovih brendova. Zbog ovih razloga modna agencija Select je uvela department za plus size modele, a odziv premašuje očekivanja.
Zvuči sjajno? Šta je potrebno da neko postane plus size model?
– Neophodno je lepo lice i nega, to su vrlo važne stvari, kaže Nebojša Grnčarski – lepu i kvalitetnu kosu, zube, ten, da samouvereno nosi tih svojih nekoliko kilograma viška, da iz tog modela izbija ta doza samosvesti koja je neophodna za ovaj posao. Do sada smo evidentirali dvatesetak top plus size modela i mislim da su izvanredne, već su dobile prve poslove, reklamne kampanje i kataloge za naše najpoznatije klijente.
